ПРЕМИНУО АДВОКАТ ВЕЉКО ГУБЕРИНА

У Београду је 31.12.2015. године у 91-ој години живота преминуо доајен српске адвокатуре г. Вељко Губерина.

Вељко Губерина је рођен 09.09.1925. годину у Вргинмосту, Кордун, Хрватска. До 1941. године живео је у Карловцу, Република Хрватска, где је завршио основну школу Свети Сава и пет разреда гимназије. Јула месеца 1941. године је са породицом био принуђен да избегне у Србију и за време окупације са мајком и сестром је живео у Јагодини, где је завршио гимназију 1944. године. У Београд се г. Губерина преселио 1945. године где је 28.8.1945. ухапшен и осуђен на челу једне групе националиста на три године затвора. Казну је издржавао у КПД Ниш, одакле је пуштен маја 1947. године. Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Љубљани 1951. године, као ванредни студент који је током студирања радио, издржавао породицу и учио. У именик адвокатских приправника уписао се 1953 године на приправничкој вежби код адвоката Милана Тадића. Део приправничког стажа г. Губерина је обавио и у Окружном суду у Београду. Правосудни испит је положио 1955 године, а у именик адвоката Адвкатске коморе Србије уписао се 1956 године.

Током више од 50 година активног бављења адвокатуром, Вељко Губерина се бавио кривичним правом и у свим случајевима, као бранилац је истицао да се право не исцрпљује у самом тексту прописа, да није статична категорија, да право живи и остварује се у свакодневној пракси. У професионалним круговима, г. Губерина је био познат по свом говорничком таленту и по томе је премашивао оквире судовања и доприносио узлету говорништва. Своје мишљење и ставове износио је слободно, храбро и борио се за исте. Својим радом као бранилац, успео је да споји науку и лепоту изговорене речи, да обједини науку и уметност. Многе судске беседе које је у завршној речи изговорио Вељко Губерине ушле су анале највећих адвокатских одбрана и оставиле су неизбрисив траг у историји адвокатуре Србије и некадашње Југославије. Као енергични присталица укидања смртне казне, био је један од оснивача „Удружења за борбу против смртне казне“ 1981 године са др Иваном Јанковићем.

Г. Губерина је био гост на свим правним факултетима у региону, никада није бежао од питања и био је поносан што је целог живота био припадник адвокатуре, једине независне и слободне професије, како је увек говорио. Адвокатура је за Вељка Губерину била живот и до последњег даха се трудио да његове мисли буду одраз образовања, васпитања и поштовања. Увек је водио рачуна да његова реч буде одмерена, поштовао је све са којима се током живота сусретао, без обзира на разлике у ставовима.

Вељко Губерина је био бранилац оптужених за убиство у 700 предмета и успео је да својим знањем и адвокатском вештином ослободи 51 брањеника. Својим иступима у судници и у јавности Губерина је указао и доказао да адвокат преданим, стручним радом и професионалним залагањем може да одбрани највише људске вредности – слободу и живот.

У судске анале свакако су ушли бројни случајеви у којима је Вељко Губерина радио: „Случај у возу 116“, „Фаркаждински случај“, „Случај Точиловац“, „Случај Деспотов“, „Убиство у судници“, „Убистов таксисте“„Случај убиства амбасадора Турске у Београду“, случај „Шалинац“ за који је често говорио да је то његово животно дело јер је успео након пет година тешке борбе у судници да ослободи брањеника зато што је утврђено да исказ у истрази није прибављен на законит начин.

Г. Вељко Губерина добитник је више признања:

• –  1981. године је добитник Плакете Адвокатске коморе Србије за допринос унапређењу и развоју адвокатуре
• –  1982. године додељен му је Орден заслуга за народ са сребрним зрацима поводом 120 година адвокатуре у Србији
• –  1987. године добитник је Повеље Адвокатске коморе Србије поводом 125 година адвокатуре у Србији
• –  2002. године додељен му је Орден рада поводом обележавања 140 година адвокатуре у Србије
• –  2004. године добитник је Плакете општине Јагодина
• –  2006. године добитник је Плакете Правног факултета у Нишу
• –  2007. године добитник је награде „Живојин Павловић# за едицију „Сведок историје“
• –  2009. године добитник је „Беседничке хрисовуље“ Правног факултета у Београду
• –  2010. године је примио „Чудотворну икону пресвете Богородице – Чајничка красница“ одДабробосанске митрополије
• –  2012. године добитник је признања Адвокатске коморе Србије за допринос у изради„Истоприје српске адвокатуре“
• –  2012. године добитник је Златне Плакете Адвокатске коморе Србије за животно дело.Вељко Губерина је аутор едиција „Бранио сам“ и „Сведок историје“ истичући да оно шта за нама остаје је написана реч. Захваљујући његовом залагању и преданом раду са групом истомишљеника историја адвокатуре је трајно забележена у едицији „Историја југословенске адвокатуре“ и „Историја српске адвокатуре – биографије знаменитих српских адвоката.

  Дужност председника Адвокатске коморе Србије обављао је у два мандата од 1984 до 1986 и од 1988 до 1990. године.

  Адвокат Вељко Губерина је отишао у легенду, коју је сам створио за живота. Веровао је у адвокатуру и себе. Живео је у адвокатури и за њу.

  Кажу да је најбоља дефиниција адвоката: „Дајте човеку све одлике духа, дајте му све врлине карактера, учините да је све видео, све научио и запамтио, да је без одмора радио тридесет година свог живота, да је уједно књижевник, критичар и моралиста, да има све искуство старца, живахност и ватру младића, непогрешиво памћење детета, ПА ЋЕТЕ МОЖДА УЗ ТО СВЕ ИМАТИ САВРШЕНОГ АДВОКАТА.“ – г. Вељко Губерина је оличење ове дефиницје.

   

  Комеморативни скуп посвећен адвокату Вељку Губерини одржаће се у Београду у понедељак 04.01.2016. у 14,00 сати у сали Адвокатске академије Адвокатске коморе Србије, Дечанска 13/VI спрат. Сахрана г. Губерине је у уторак 05.01.2016. у 12,00 сати.