Poštovane koleginice i kolege,
uvaženi predstavnici pravosuđa, državnih organa, univerziteta, diplomatskog kora,
dragi prijatelji advokature,
Dobro došli u kuću slobodne reči, nezavisne misli i pravde.
Postoje profesije koje nastaju iz potrebe.
Postoje i one koje nastaju iz koristi.
Ali advokatura nije nastala ni iz jednog ni iz drugog.
Ona je nastala onoga trenutka kada je čovek stao uz drugog čoveka pred silom.
Zato je suština advokature starija od zakona koji je uređuju, starija od država koje je priznaju i starija od institucija u kojima deluje. Njan prvi i trajni smisao nije u formi, već u odbrani čoveka, njegovog dostojanstva, prava i slobode.
I upravo zato advokatura nikada nije bila samo profesija.
Ona je oduvek bila moralni izbor.
Srpska advokatura svoju modernu istoriju vezuje za 1862. godinu i Zakon o pravozastupnicima, donet u vremenu kada je Srbija tek izgrađivala svoje institucije, pravo i državnost. Ali koreni naše pravne misli i pravozastupanja sežu duboko u duhovno i istorijsko tlo srpskog naroda.
Još u Zakonopravilu Svetog Save zapisano je da će onaj ko je slab, siromašan, nemoćan ili bez zaštite dobiti svoga odvetnika da ga zastupa. U Dušanovom zakoniku uspostavljeno je načelo da sudija sudi „po pravdi“, a ne po strahu od vlasti.
U tim rečima sadržana je suština advokature do danas.
Jer advokatura postoji tamo gde postoji potreba da se čovek zaštiti od samovolje, od nepravde i od sile.
Zato su advokati u svim vremenima plaćali cenu slobode.
Stradali su u monarhijama i republikama, u ratovima i revolucijama, u diktaturama, ali stradaju i danas u demokratijama. Stradaju zato što je advokatura po svojoj prirodi brana svakoj zloupotrebi moći.
Кada zakon zaćuti — advokatura mora govoriti.
Кada institucije oslabe — advokatura mora ostati uspravna.
Кada se čovek uplaši — advokat mora biti hrabar.
Jer advokatura ne brani samo pojedinca.
Ona brani samu mogućnost pravde.
Istorija srpske advokature nije istorija privilegija. To je istorija odgovornosti, znanja, stradanja i službe. Istorija ljudi koji su pripadali najobrazovanijem i najslobodnijem sloju svoga vremena. Među advokatima bili su državnici, naučnici, pisci, akademici, revolucionari, dobrotvori i umetnici. Oni nisu oblikovali samo pravni poredak, već i duhovni i kulturni identitet našeg naroda.
Ali iznad svega, advokatura je uvek bila zajednica slobodnih ljudi.
Slobodnih da misle.
Slobodnih da govore.
Slobodnih da brane i onda kada je to teško, nepopularno ili opasno.
U vremenu u kojem živimo, kada se pravo često relativizuje, kada se istina potiskuje brzinom, a pravda interesom, dužnost advokature postaje još veća.
Zato je naša obaveza da čuvamo nezavisnost profesije, dostojanstvo suda, pravo čoveka na odbranu i samu ideju vladavine prava. Ne zbog nas samih, već zbog društva koje bez pravde neminovno gubi i slobodu i moralni poredak.
Advokatura nije i ne sme biti produžena ruka bilo koje vlasti, politike ili centra moći. Njana snaga upravo je u nezavisnosti. U sposobnosti da, kada je potrebno, ostane sama — ali uspravna. I upravo tada, kada je sama, ona je najjača.
Mi smo naslednici velikih imena i velikih žrtava.
I zato nemamo pravo na malodušnost.
Danas, kada obeležavamo više od jednog i po veka moderne srpske advokature, mi ne slavimo samo trajanje jedne profesije. Mi obeležavamo trajanje jedne ideje — da pravda mora biti dostupna svakom čoveku i da pred zakonom niko ne sme biti sam.
To je zavet advokature.
To je njena misija.
I to je njena čast.
U ime Advokatske komore Srbije, zahvaljujem vam što ste danas ovde da zajedno posvedočimo trajanje profesije koja je, uprkos svim vremenima i iskušenjima, ostala verna svom najvišem pozivu — službi pravi i slobodi.
Živela advokatura Srbije.
Predsednik Advokatske komore Srbije
advokat Dušan D. Bratić